O demenciji

Demencija predstavlja stečeni poremećaj intelektualnih funkcija – govor, pamćenje, vidno-prostorne sposobnosti, ličnost i ponašanje,kognitivne sposobnosti poput prosudjivanja, računanja, apstraktnog mišljenja i dr. Sve promene koje se uočavaju su izražene u tom obimu da remete dotadašnji profesionalni i socijalni život bolesnika.

Najčešće forme demencije su Alchajmerova bolest, demencija sa Levijevim telima, frontotemporalna demencija, vaskularna demencija i demencija uzrokovana hidrocefalusom.

Sam dijagnostički postupak izmedju ostalog podrazumeva kratki orjentacioni test Mini Mental status Examination – MMSE koji nam pokazuje da li postoji kognitivno propadanje.Testom se ispituje orjentacija u prostoru , vremenu, pamćenje serijsko sabiranje i oduzimanje, razumevanje pisanih i verbalnih zahteva, precrtavanje, ponavljanje rečenica. Maksimalni broj poena je 30 i sve preko 24 poena predstavlja normalno funkcionisanje a ispod     tog broja ukazuje na postojanje demencije. 

Veliki broj stanja može uzrokovati poremećaj pamćenja poput neželjenog dejstva odredjenih lekova, problema u samoj funkciji štitne žlezde,  deficit vitamin B12, hronične infekcije mozga, alkoholizam pa čak i depresija koja može biti pogrešno dijagnostikovana kao demencija( pseudodemencija) Ono što je najvažnije jeste isključiti postojanje svih navdenih činioca i pristupiti otkrivanju uzroka da bi se na simptome moglo uticati u odredjenoj meri  i obimu.

Demencija se pogoršava vremenom . Najčešće je vezana za osobe starije životne dobi a može biti dijagnostikovana i kod osoba starosti oko 40 godina. Smatra se da svaka dvadeseta osoba posle 65 godina pati od demencije dok je taj daleko veći kod osoba preko 85 godina  i iznosi oko 40%.
 

ALCHAJMEROVA BOLEST – AB

Svakako najčešći tip demencije jeste Alchajmerova bolest i nosi oko 60-80% svih demencija. Bolest počinje neprimetno  i  napreduje sve do neizbežne smrti ,prosečno nakon 8- 10 godina. Prvi simptomi odnose se na problem pamćenja u vezi skorašnjih dogadjaja dok je sećanje na starije dogadjaje očuvano ali napretkom bolesti i ono biva oštećeno. Osoba zaboravlja dogovore, imena i sl. Vremenom dolazi do otežane vrebalne komunikacije , osoba teško pronlazi adekvatne reči, da bi govor postao afazičan i u zadnjim fazama mutističan. Osoba obolela od AB počinje da se ne snalazi u prostoru u kom obitava godinama, ne može da pronadje odredjene predmete ili ih ostavlja na neobičnim mestima. Bolesnik se često izgubi pri odlasku u prodavnicu, ne može da racionalno donese odluku o adekvatnom oblačenju u skladu sa godišnjim dobom… Problemi na kognitivnom planu polako narušavaju rutinske aktivnosti bolesnika i otežavaju ispunjavanje svakodnevnih  zadataka poput zaboravljanja isključivanja kućnih aparata, problem u kupovini zbog otežanog računanja…

Srednji stadijum odlikuje apraksija odnosno poteškoće sa oblačenjem, održavanjem lične higijene, uzimanjem i pripremom obroka zatim afazija i agnozija tj neprepoznavanje svojih najbližih. Sa napretkom bolesti smanjuje se njihova sposobnost donošenja odluka i rešavanje jednostavnih problema. Vremenom nega ovih bolesnika svodi se na pomoć u obavljanju svakodnevnih osnovnih životnih aktivnosti. 

Bolesnici često poremete ritam spavanja što dodatno iscrpljuje ukućane. Neretko ispoljavaju fenomen “ stranca u kući ”, verujući da neko boravi u njihovom domu. Vremenom postaju sumnjičavi I nepoverljivi prema okolini, a veoma česti su I agresivni napadi kako verbalni tako I fizički.  Promene u raspoloženju su tipične za osobe obolele od Alchajmerove bolesti.

Osnovni faktori rizika za Alchajmerovu bolest jesu starost, genetski uticaji, ženski pol, vaskularni faktori rizika ( visok nivo holesterola, hipertenzija, šećerna bolest tip II , insulinska rezistencija, koronarna bolest…)

Mozak bolesnika obolelog od Alzhajmerove bolesti je atrofičan. Na početku bolesti dolazi do gubitka sinopsi dok mikroskopski nalaz pokazuje da se neuroni gube u frontalnom, parijetalnom i temporalnom režnju. Neuropatološki nalazi pokazuju neuritične plakove i neurofibrilnu klubad. Neuritični plakovi su lezije u vanćeliskom prostoru mozga koji nagomilavanjem oštećuju tkivo mozga na više načina dok neurofibrilarna klubad se nalaze unutar samih neurona što za posedicu ima neurodegeneraciju i smrt neurona. Sve promene dovode do poremećajima u različitim neuro transmiterskim sistemima mozga- norepinefrin, dopamine, acetilholin, serotonin, peptidni transmiteri…

Neophodno je napomenuti da ne postoji ni jedan metod, neurofiziološki ili laboratorijski test koji sa sigurnošću može postaviti dijagnozu Alchajmerove bolesti.  Kod sumnje na Alchajmerovu bolest ili bilo koji drugi oblik demencije obično se uz ostale dijagnostičke procedure koriste osim testova i kompjuterska tomografija, magnetna rezonanca, PET I EEG.

Ono što Vi možete učiniti za svoje najbliže koji su se susreli sa Alchajmerovom bolešću jeste da se na vreme informišete o samom toku bolesti i na taj način pripremite za sve što dolazi. Ne kritikujte osobu odolelu od AB, ona Vas neće rezumeti. Uredite rutinu u toku dana jer oni teško razlikuju dane od noći. Budite spremni na nepoverenje i  atake i ne shvatajte ih lično jer to ne govore Vaši najblaži već iskrivljena slika koju nosi sama bolest. Govorite jasno i kratko, ne koristite komplikovane nazive i predugačke rečenice, tako će Vas bolje razumeti. Ne odlučujte se na promene naglo, ostavite prostora obolelom od Alchajmera na adaptaciju. Podstičite ga da obavlja jednostavne svakodnevne aktivnosti, održavajte nivo trenutnog potencijala što duže možete. Vodite računa o bezbednosti obolelog tako što ćete prilagoditi prostor u kom boravi njegovim potrebama. Sklonite sve što predstavlja potencijlnu opasnost. Obezdedite mu neophodnu zdravstvenu i higijensku  negu.
 

Literatura:
https://neurologija.bg.ac.rs/images/stories/neuro/pacijenti/download/Aricept%20liflet.pdf
https://neurologija.bg.ac.rs/images/stories/neuro/pacijenti/download/Aricept%20advice.pdf
https://neurologija.bg.ac.rs/images/stories/neuro/pacijenti/download/Mali%20vodic%20za%20clanove%20porodice.pdf
http://www.vma.mod.gov.rs/radna-verzija-vodica-za-dijagnostikovanje-i-lecenje-alchajmerove-bolesti.pdf

V.Kostić ,Neurologija za student medicine, 2009,Beograd,Medicinski fakultet

Važne informacije

Pročitajte važne informacije i uslove za prijem

Savetovalište

Savetovalište u okviru doma dostupno je svim korisnicima

Zaposlenje

Ukoliko želite da postanete deo našeg tima

Društvena odgovornost

Učešće u humanitarnim akcijama - pomoć prihvatilištu